Feeling good! Ovih dana se stvarno trudim da uživam u prelepim danima. Zatičem sebe kako konstantno tražim neke obaveze koje podrazumevaju izlazak napolje. Stvari koje nosim vode mrtvu trku koja je starija. Rolka je mamina, iz tinejdžerskih dana, cipele poklon drage osobe, koje ni same ne pamte gde su šetale. Šarene helanke, zbog kojih mi noge malo podsećaju na pipke, su najmlađe 🙂 Ali svi ovi komadi zajedno su izuzetno
Prošle nedelje sam provela dva dana u predivnom Skoplju. Velikim delom poenta odlaska je bila poslednji u nizu koncerata Karoline Gočeve, o čemu sam pisala u prethodnom postu. Ali odlazak u Skoplje me raduje uvek, bez obzira da li imam neki poseban razlog za to 🙂 Iako, za moj ukus prenakićen spomenicima, Skoplje je jedan od retkih gradova u kojima se osećam kao kod kuce. Uživanje mi je da prođem glavnim
Dugo nisam bila pod ovako jakim utiskom. Iako četvrti put prisustvujem Karolininom koncertu i uvek sam puna predivnih utisaka, ovog puta je sve bilo mnogo drugačije. Te večeri sam počela da se osećam mnogo više kao poštovalac nego kao fan. I to je logično. Zasluzila je poštovanje i divljenje. Verujem da je suvišno govoriti o tome koliko sam se ježila jos kod prve pesme, kako zbog glasa tako i zbog
Outfit: Haljina – šivena po mojoj zamisli Kaput – podzemni prolaz Cipele – no name Tašna – tAŠna by Ana Šurdilović Šal u ulozi punđe – Bershka
Osvežavajuće a ipak toplo. Tako se ja osećam u prikazanoj kombinaciji. Nekad se ne osećam potpuno dok ne napravim kontrast između odevnih predmeta. A ima dana kada mi je apsolutno manje = više, čega je rezultat ovaj post. Mada ni tada ne prestajem da se igram. Suština igre je u ovom slucaju bilo spajanje najtanjeg šorca koji mogu da zamislim i fluffy ogromnog babinog dzempera koji je dosta stariji od
I opet beskrajni izvori inspiracije. Samim tim i još nesanice. Krivicu pripisujem idejama. U ovom postu nisam sama, na moje veliko zadovoljstvo. Još lepše se osećam što sam u mogućnosti da nekom od vas, kog posluži sreća, omogućim da u saradnji sa tAŠna by Ana Šurdilović dobije svoj prostor na kom će sprovesti maštu u delo :)Moj izbor za duks je bio Petar Pan, ali to nije bila baš jednostavna odluka
Filmovi iz pedesetih su neka vrsta droge za mene, droga od koje ne želim da se odviknem. Obožavam ih i mnogima se vraćam često :)Ovaj post napravljen je u cilju da barem nekog navedem da ih pogleda jer ih ja smatram na neki način opštom kulturom, s malim preterivanjem. 🙂 Neću da prepričavam radnje filmova jer mrzim kada pre nego što odlegedam film znam o čemu se radi, tako da
Malo je reći šljokičavi dan. Približnije je ipak šljokičavi haos. Svakako, zadovoljstvo dok gledam ove fotografije je mnogo veće od tog haosa. U ovom projektu…
Continue reading...
DA! Ovaj body je istrčao iz mojih misli pravac u H&M. Komad koji je prezentuje vrline u meri dovoljnoj da se osećate neodoljivo ali ne…
Continue reading...
