Prošlo je dosta vremena od poslednjeg “book” posta. Evo jedne baš pogodne da razbije tišinu u ovom odeljku bloga. Spoj četiri priče na temu nikad dovoljno istraženu. Koja muči. Ostavlja trag, jako nedefenisan. Promeni vas manje ili više ukoliko se i makar u prolazu sretnete. Julija je uspela da, pišući o nečemu što je za većinu čovečanstva morbidno, probudi sasvim drugo osećanje. Kod mene barem. Smatram da je utisak o
Nikako uobičajena knjiga. Niti knjiga koja ima striktno određen početak i kraj. Ali definitivno ona koja će vam i kada to deluje nemoguće popraviti raspoloženje. Uz pregršt priča i stavova o sličnim situacijama dokazuje da za sve što nas snađe postoji nesagledivo mnogo uglova gledanja. Da nekad naša sreća zavisi upravo od tog ugla. Zadovoljstvo je možda još veće ako se čita u društvu, pa prepoznali se ili ne, moraćete
