Plave ptice ne umiru – Julija Ilić
Prošlo je dosta vremena od poslednjeg “book” posta. Evo jedne baš pogodne da razbije tišinu u ovom odeljku bloga.
Spoj četiri priče na temu nikad dovoljno istraženu. Koja muči. Ostavlja trag, jako nedefenisan. Promeni vas manje ili više ukoliko se i makar u prolazu sretnete. Julija je uspela da, pišući o nečemu što je za većinu čovečanstva morbidno, probudi sasvim drugo osećanje. Kod mene barem. Smatram da je utisak o knjizi najautentičniji neposredno nakon čitanja. Uspeti da ovakvom temom izazovete preplavljenost pozitivnom energijom i željom da vam više nego ikad svaki dan bude novi početak znači uspeti. Naterala me je da i više nego pre razmišljam o svakom sledećem danu kao nečemu neizvesnom. Živi smo dok se radujemo iznenađenjima koje nosi sutra. Veliko “Svaka čast” Juliji koja se tako vešto poigrala temom koja svakom od nas nekada protutnji kroz misli. Velika preporuka!
