Ovih dana sam, priznajem, pomalo opsednuta kravatama. Opustošila sam tatin garderober, a onda prešla i na dekin. Uglavnom mi je vodeće pravilo dok ih biram, samo da je šareno. U ovom postu napravila sam mali presedan od tog pravila, tako da puno šarenih čeka da budu uklopljene 🙂 Osećati se baš kako treba u stajlingu razbarušenog gospodina? Izazov prhvaćen! Ne znam da li se vama dopadaju nova kosa i cipele
Feeling good! Ovih dana se stvarno trudim da uživam u prelepim danima. Zatičem sebe kako konstantno tražim neke obaveze koje podrazumevaju izlazak napolje. Stvari koje nosim vode mrtvu trku koja je starija. Rolka je mamina, iz tinejdžerskih dana, cipele poklon drage osobe, koje ni same ne pamte gde su šetale. Šarene helanke, zbog kojih mi noge malo podsećaju na pipke, su najmlađe 🙂 Ali svi ovi komadi zajedno su izuzetno
Prošle nedelje sam provela dva dana u predivnom Skoplju. Velikim delom poenta odlaska je bila poslednji u nizu koncerata Karoline Gočeve, o čemu sam pisala u prethodnom postu. Ali odlazak u Skoplje me raduje uvek, bez obzira da li imam neki poseban razlog za to 🙂 Iako, za moj ukus prenakićen spomenicima, Skoplje je jedan od retkih gradova u kojima se osećam kao kod kuce. Uživanje mi je da prođem glavnim
Dugo nisam bila pod ovako jakim utiskom. Iako četvrti put prisustvujem Karolininom koncertu i uvek sam puna predivnih utisaka, ovog puta je sve bilo mnogo drugačije. Te večeri sam počela da se osećam mnogo više kao poštovalac nego kao fan. I to je logično. Zasluzila je poštovanje i divljenje. Verujem da je suvišno govoriti o tome koliko sam se ježila jos kod prve pesme, kako zbog glasa tako i zbog
